Vegetarijanstvo

PLANETA VEGETARIANA 2007. GODINE
IZVEŠTAJ ORGANIZATORA

Vegetarijanski sajam u Srbiji? Na ovo pitanje je svako reagovao blagom nevericom, ali su se sve Neverne Tome uverile da je tako nešto ipak moguće. Uz veliku marketinšku kampanju, nezapamćenu za neki sajam prvenac kod nas, Sajam zdravlja, vegetarijanske hrane i organske poljoprivrede Planeta Vegetariana se od 5-7. oktobra održao u velelepnoj auli Master centra Novosadskoj sajma. Sajam je imao dug period organizovanja na kojemu se intenzivno radilo u prethodnih šest meseci. Još u avgustu je postavljen sajt sajma na kojemu su se mogle naći sve potrebne informacije. Dvadesetak dana pre održavanja samoga sajma se krenulo sa reklamnom i medijskom kampanjom. Štampani su ulični plakati i ostali materijal koji se delio po prodavnicama zdrave hrane, kao i prolaznicima na ulici. Poslednja faza kampanje je označena velikom press konferencijom u restoranu na krovu robne kuće Bazaar, u Novom Sadu, 1.oktobra, datuma koji je Svetski dan vegetarijanstva.
Snimljena je specijalna video reklama u polju deteline u okolini Kule, gde je u glavnoj ulozi bila jedna devojčica i jedno jagnje. Reklama se četiri puta svaki dan vrtela na RTV Vojvodina, a audio verzija na Radiju 021 i Radio Signal, čak devet puta na dan. Gostovanja na državnim i lokalnim radijima i televizijama su bila svakodnevna: RTS-Jutarnji program, RTV-Jutarnji program, RTV-Brazde, RTV-Nedeljom popodne, TV Panonija-Jutarnji program, TV-Panonija-Emisija o poljoprivredi, Radio Sajam, TV Most, Radio 021, Radio Sarajevo, i mnogi drugi. Štampa je takođe opširno pisala o ovom događaju, pre sajma, tokom njegovog održavanja, kao i posle sajma, u osvrtima na uspešno održavanje. Zdrav život, Dnevnik, Blic, B92, E-kapija, Poljoprivrednik, Građanski list, Privredni pregled, su samo neki od medija koji su propratili sajam Planeta Vegetariana. U svakom pojavljivanju u medijima nam je bilo najvažnije pojašnjavanje pojma organske poljoprivrede i vegetarijanske ishrane, da bi što više ljudi bilo informisano o ovoj, relativno novoj temi na tlu Srbije. Prijatno smo bili iznenađeni odzivom i zainteresovanošću svih medija, pa je tako tema vegetarijanstva iznenada postala sasvim obična stvar u Srbiji i pored neinformisanosti i raznih predrasuda o njoj.
Sajam je, uz muzički program, svečano otvoren u podne, 5. oktobra 2007. godine, a prigodne govore su održali predstavnici pokrovitelja sajma, gospodin Saša Stevanović ispred JKP „Tržnica“, i gospođica Tanja Vanić, ispred Uprave za turizam Grada Novog Sada, kao i Stevan Živkov Andričin, ispred organizatora sajma Planeta Vegetariana, Agencije Cityfocus.
Trodnevni program sajma se sastojao iz tri celine. Pored izložbenog dela gde se predstavilo više od četrdeset proizvođača i uvoznika gotovih vegetarijanskih i organskih proizvoda, etičke kozmetike, kao i organski uzgojenog voća i povrća, posetioci sajma su imali prilike da uživaju u dinamičnom fitness programu, kao i u mnogobrojnim stručnim predavanjima na temu organske poljoprivrede i vegetarijanske ishrane koja su se održavala u Kongresnom centru Master centra, koji pruža fantastične uslove za sve kongresne i predavačke aktivnosti. Ukupan broj posetilaca sajma se kreće oko 3000, što je obezbeđivalo veliku živahnost i stalnu zaokupljenost osoblja na izlagačkim štandovima. Na sajmu je zajedničkim dogovorom svih učesnika i gostiju napravljen spisak zahteva nadležnim organima u zemlji radi veće podrške razvoju organske poljoprivrede.
Uspešnost sajma je potpuna. Nadamo se da će se sledeće godine okupiti još više izlagača, a očekujemo i dolazak većeg broja izlagača iz inostranstva.

Vidimo se sledeće godine!


************************************************************************************************************************


INTERVIEW
Stevan Živkov Andričin

Od 5. do 7. oktobra 2007. godine u auli Master centra Novosadskog sajma održan je Sajam zdravlja, vegetarijanske hrane i organske poljoprivrede "Planeta Vegetariana", u organizaciji novosadske Agencije Cityfocus i uz pokroviteljstvo Ministarstva poljoprivrede Srbije. Na prvoj sajamskoj manifestaciji ove vrste u Srbiji učetvovalo je oko 40 izlagača, pretežno iz Srbije.
"Planeta Vegetariana" je bila prilika da se oko 3.000 posetilaca tokom tri dana na jednom mestu upozna sa proizvodima zdrave hrane, organskim i proizvodima bez mesa, proizvodima od voća, povrća i žitarica, etičkom kozmetikom, lekovima na bazi bilja i ostalim proizvodima čija je proizvodnja u harmoniji sa prirodom. Sajam je imao i niz pratećih programa, a najveću pažnju posetilaca privukla su predavanja o hrani, zdravlju i ekologiji.
Prema rečima direktora Agencije Cityfocus Stevana Živkov Andričina, organizatori i učesnici zadovoljni su prvim sajmom, jer je generalna ideja bila da se priča o zdravom načinu ishrane, napokon, pokrene i u Srbiji. "Na sajmu je bilo oko 3.000 ljudi, a posebno smo zadovoljni načinom na koji su ga mediji propratili. Nas je najviše začudilo da je, pored velikog broja ljudi, tokom sajma bilo sasvim normalno pričati o vegetarijanstvu, jer ranije o tome u Srbiji skoro da nije bilo ni reči, čak je bilo i mnogo predrasuda. O organskoj poljoprivredi ljudi čak nisu ni znali šta ona tačno znači", kazao je Živkov.
Direktor Cityfocusa je podsetio da je jedan od motiva za organizaciju sajma "Planeta Vegetariana" bio da je zdrava hrana izvozna šansa Srbije, ali se malo uradilo na konkretizaciji i promociji te ideje, pa bi ovakav sajam mogao biti od velike važnosti da Srbija postane lider u regionu u proizvodnji zdrave hrane. "Mi u državi imamo blokadu. Ne znam zbog čega su kod nas ekološke teme potpuno van interesovanja medija, što je veoma zabrinjavajuće. Srbija je upala u jednu kolotečinu i ljude bi u tom smislu trebalo malo prodrmati i pokrenuti. Mi jako zaostajemo za svetom, a kada je reč o organskoj poljoprivredi u katastrofalnom smo zaostatku, iako smo usred priče o ulasku u Evropsku uniju. Stoga je nama to potpuno neshvatljivo", ocenio je Živkov.
Naš sagovornik tvrdi da resorna ministarstva u Srbiji ne rade nikakva istraživanja o broju pobornika vegetarijanstva u Srbiji, dok informacije iz okolnih država govore da je veliki procenat stanovništva prihvatio tu ideju, jer vegetarijanski način ishrane i organska proizvodnja bitno smanjuju rizike od bolesti. "Ja ne mogu da procenim koliko je vegetarijanaca kod nas. Znamo samo da velik broj ljudi posti i da ima i priličan broj vegetarijanaca, ali se nadležni koji bi trebali da urade istraživanje o tome bave nekim drugim stvarima", kazao je Živkov.
Prema njegovoj oceni, u Srbiji se ne radi skoro ništa na preventivi i obrazovanju građana o pravilnoj ishrani. "Vi na televiziji nemate čak nijednu običnu kampanju protiv narkomanije, a znate koliki je to problem kod nas. Što se tiče medicine i vegetarijanstva, ovde ni lekari nisu dovoljno informisani o tome. A ako vam kažem da su Nikola Tesla i Albert Ajnštajn bili vegetarijanci, ne vidim u čemu je onda problem. Naši lekari stalno govore da treba jesti meso, a ja prosto ne vidim u čemu je tu problem, jer bez ikakvih problema što je pogrešno, jer možemo potpuno normalno da se hranimo bez mesa, što je već ranije naučno dokazano. Da ne govorim o organski uzgajanoj hrani koja je bez pesticida i otrova. Tu i tamo se u svetu bojažljivo najavljuju procene da će se sva zemljišta koja su tretirana na takav način za već narednih desetak godina pretvoriti u potpuno neplodna tla, ali se o tome, nažalost, još ne govori u javnosti ", rekao je Živkov.
On je potvrdio da će i naredne godine biti održan sajam "Planeta Vegetariana". "Nadamo se da će biti daleko veći odziv stranih učesnika. Veliki je problem probiti se, jer je u jesen mnogo sajamskih manifestacija koje se bave poljoprivrednom tematikom u regionu. Trebamo samo dovoljno da izbrendiramo naš sajam, kako bi dobio na važnosti. Mislimo da ćemo u roku od tri godine uspeti da ga stabilizujemo i da će biti prepoznatljiv u celom regionu. Na tome ćemo raditi u narednom periodu i nadam se da ćemo uspeti", zaključio je Stevan Živkov Andričin.

Darko Š. (from the Progressive magazine)

Učesnici prvog sajma "Planeta Vegetariana" uputili su zahtev Vladi Srbije i nadležnim republičkim ministarstvima, kao i nadležnim sekretarijatima u Pokrajini, da se što pre usvoji nacionalna strategija razvoja organske poljoprivrede. Kako se navodi u zajedničkom saopštenju, nacionalna strategija razvoja organske poljoprivrede "trebala bi da harmonizuje domaće zakonske propise sa zakonima Evropske unije".
Od Vlade Srbije i resornih ministarstava zatraženo je i stvaranje institucionalnih uslova za sprovođenje ovih zakona i daleko veće subvencije u proizvodnji i preradi organske poljoprivrede. Zatraženo je i da se javnost upozna sa nacionalnim programom širenja zaštićenih površina za organsku poljoprivredu, da u Srbiji 30 odsto obradivih površina bude namenjeno za organsku proizvodnju, kao i da taj plan bude ostvaren do 2010. godine.
U saopštenju se navodi da je neophodno da Vlada Srbije i resorna ministarstva "ostvare bolju saradnju sa medijima i pokrenu edukacija proizvođača koja će doprineti širenju znanja o organskoj hrani".

VEGETARIJANSTVO

Pokretanjem sajma ovakvog tipa se čini velika usluga zdravlju našeg stanovništva koje u ovom trenutku nije u najboljem stanju, a znamo da je rad na informisanju i podizanju svesti najbolja prevencija protiv bolesti: Bolje je sprečiti nego posle lečiti. Voće i povrće spadaju u prvu grupu izvoznih proizvoda Srbije i godišnje se izveze, uglavnom u sirovom stanju ili poluprerađeni, u vrednosti od oko 300 miliona dolara, a voće i povrće su dragoceni i nezamenjivi za dobar rad i vitalnost ljudskog tela. Ozbiljna medicinska istraživanja koja su se obavila u zadnjih par decenija ruše neke stare medicinske predrasude o količinama hranljivih materija koje se nalaze u voću i povrću, ali takođe ukazuju na zabrinjavajuću vezu između nekih bolesti i konzumiranja mesa.

Mišljenje da ako neko ne jede meso, obavezno mora da pati od nedostatka belančevina, gvožđa, vitamina B12 ili kalcijuma, jednostavno nije tačno. Mnogima nije poznato, ali neki današnji vrhunski sportisti, od kojih su neki nosioci zlatnih olimpijskih medalja, su vegetarijanci. Činjenica je da su vegetarijanci u proseku mnogo bolje opskrbljeni esencijalnim hranljivim materijama i vitaminima: vitaminom B1, folnom kiselinom, vitaminom E, magnezijumom, kalijumom, manganom.

Sa druge strane, jedenje mesa se po najnovijim istraživanjima uglednih medicinskih društava sve više pokazuje kao faktor rizika za mnoga oboljenja, kao i uzrok napredovanja nekih bolesti. Poznato je da je unošenje velikih količina gvožđa putem crvenog mesa, najveći izvor za slobodne radikale koji oštećuju krvne sudove i otud meso pospešuje infarkt i arteriosklerozu. Istraživanja u našoj zemlji pokazuju da je infarkt na prvom mestu uzročnika smrtnosti našeg stanovništva, posebno u Vojvodini, mada se kod nas nije obavilo ozbiljno istraživanje o povezanosti konzumiranja mesa i najčešćih bolesti naših građana. Manje je poznato da je izveštaj najveće istraživačke medicinske ustanove na svetu NIH iz 2001. godine pokazao da je meso faktor rizika za rak.

Urugvaj i Argentina su najveći potrošači goveđeg mesa u svetu i istovremeno su vodeće zemlje na listi obolelih od raka dojke i creva. Po jednom izveštaju iz 1998. godine, zapaženo je učestalije nastajanje straha i depresija kod onih koji jedu meso u odnosu na vegetarijance. Mesna ishrana ima više fosfora nego kalcijuma što ima za posledicu pojačano oslobađanje kalcijuma iz kostiju i registrovana je povezanost ovoga procesa sa pojavom osteoporozom i lomljenjem kostiju. Ovo su samo neki od mnogobrojnih novih otkrića na polju ljudskog zdravlja.

Sve ovo je indirektno priznala i Svetska zdravstvena organizacija (WHO) koja je pokrenula veoma agresivnu planetarnu kampanju za jedenje voća i povrća. Direktor WHO odeljenja za kontrolu i prevenciju nezaraznih bolesti Peka Puska izjavio je na inauguraciji kampanje da više svežeg voća i povrća u ljudskoj ishrani može godišnje spasiti najmanje 2,7 miliona života.

Dalje, WHO i FAO (organizacija UN za poljoprivredu i ishranu) zajednički rade na programu ishrane koja će sprečiti kardiovaskularne bolesti, kao i izvesne vrste raka. Stručnjaci WHO su procenili da je manjak voća i povrća u našoj ishrani krivo za 31% kardiovaskularnih oboljenja, 19% slučajeva raka na organima za varenje i 11% srčanih i moždanih udara.

Čudno je da stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije nisu rekli da usput treba ustvari smanjiti meso u ishrani i da je to glavni problem. Ali i sami znate da lekar prvo preporučuje dijetu, obavezno bez svinjskog mesa, kada se čovek u godinama suoči sa pretnjom ozbiljnog oboljenja. Kasnije bolesniku savetuje nejedenje ostale vrste mesa. Ako je lekar svestan da će meso pospešiti bolest, zašto ne preporučuje svom pacijentu hranu bez mesa tokom celog života. Verovatno zbog ustaljenih navika i predrasuda o mesnoj i na drugoj strani, vegetarijanskoj hrani.

Još uvek se vegetarijanstvo smatra nesigurnim za zdravlje, čak i opasnim za decu i mlade, vegetarijanci u svojoj hrani nemaju dovoljno belačevina. Istina je suprotna - vegetarijanci dobijaju belančevine iz istih izvora odakle i drugi ljudi: žitarice, povrće mahunarke... Ali odbacivanjem mesa, vegetarijanci izbegavaju nagomilavanje belančevina životinjskog porekla. Te namirnice, osim toga, sadrže masti, holesterol, pesticide i antibiotike, što otežava rad organa ya varenje, a posebno jetre i bubrega. Umesto ranijih 15 do 20 posto kalorija u obliku belančevina i 40 do 50 posto u obliku masti, savremeni nutricionisti savetuju da u svakodnevnoj ishrani bude 10 do 15 posto belančevina, a samo 5 do 10 posto masti.

Drugi česti prigovor vegetarijancima glasi: biljne belančevine lošije su od životinjskih. Ta zastarela tvrdnja temelji se na pogrešnoj pretpostavci po kojoj bi ljudske belančevine trebale imati isti sastav od osam osnovnih aminokiselina kao i životinjsko meso. Danas je poznato da se otprilike 80 posto belančevina koje čovek uzima potroši u organizmu na izgradnju 14 aminokiselina koje nisu osnovne, te se troše za proizvodnju energije ili pohranjuju u obliku masnoće. Naše telo ima sposobnost da samo izdvoji sve bitne aminokiseline iz biljnih belančevina koje su mu potrebne. Osim toga treba znati da telo ne može apsorbovati belančevine već ih razgrađuje i uzima aminokiseline koje mu trebaju.

Kažu da vegetarijanci nemaju uravnoteženu ishranu. Većina se vegetarijanaca hrani standardno, prvenstveno koristeći četiri grupe hrane: žitarice, mahunarke, lisnato povrće i voće. Meso ugrožava ravnotežu u telu tako što njegovim unošenjem stvara višak masti, holesterola, pesticida, hormona i antibiotika. Meso, takođe, sprečava normalnu apsorpciju važnih hranjivih sastojaka, jer vezuje kalcijum iz kostiju i preopterećuje sistem za varenje.

Tvrdi se da je meso koncentrisani hranjivi paket. Meso je pre svega koncentrisani izvor masti, holesterola, pesticida, hormona i ostataka antibiotika. Ljudi koji ne jedu meso su zdraviji, manje pate od uobičajenih hroničnih bolesti i duže žive od onih koji jedu meso. To potvrđuju milioni vegetarijanaca širom sveta, a takođe i naučna istraživanja. Ipak, godine tradicije i običaja, kao i propaganda mesne industrije, učinili su svoje i nametnuli stav da je nemoguće preživeti i ostati zdrav bez jedenja mesa. Istina je upravo suprotna! I povrće i voće takođe su zagađeni pesticidima. Na nesreću, tako je. Ali dobro je što vegetarijanci mogu trljanjem i pranjem četkom otkloniti barem deo otrovnih supstanci s površine voća i povrća. A mesojedi meso ne mogu oprati od otrovnih sastojaka nikakvim pranjem. Životinje koje jedu zatrovanu stočnu hranu talože pesticide i koncentrišu ih u svojim masnim naslagama u razmeri i do 20:1.

Vegetarijanska ishrana je jednolična. Ko god zna nešto o jelima reći će da to nije istina. Vegetarijanska ishrana nije samo povrće s pare i smeđi pirinač. Postoje hiljade ukusnih vegetarijanskih jela, popis je neiscrpan. Stotine je različitih semenki i zrnevlja, povrća i voća. Zapravo izbacivanjem mesa ishrana dobija na raznovrsnosti i počinje otkrivanje fantastičnih različitih ukusa.

Vegetarijanstvo je samo prolazna moda. Moda je prolazna, a vegetarijanstvo, zasnovano na zdravstvenim i etičkim razlozima, ovde je već hiljade godina. Još u doba velikih filozofa, Pitagore (VI vek p.n.e.) i Platona (427-347. p.n.e.) koji su bili vegetarijanci i veliki zagovornici vegetarijanske ishrane, vegetarijanstvo je bilo staro hiljade godina, ono nije uopšte bilo nova zamisao. U hrišćanskoj tradiciji se u Bibliji na više mesta spominje ishrana bez mesa kao ispravna i Bogu ugodna.